Praktični primeri – Modul 5 – Subnetting

Primer 1 – Kompletno rešavanje jednog subnetting zadatka, korak po korak

Scenario: Data je adresa 192.168.7.140/26. Potrebno je odrediti network adresu, broadcast adresu, opseg hostova i broj upotrebljivih hostova.

Korak po korak (metoda blokova, Tema 3):

1. Maska /26 = 255.255.255.192. Interesantni oktet je četvrti (192 nije ni 0 ni 255).
2. Veličina bloka = 256 − 192 = 64.
3. Niz blokova u četvrtom oktetu: 0, 64, 128, 192.
4. Data vrednost četvrtog okteta je 140. Najveći broj iz niza koji je ≤ 140 je 128.
5. Network adresa: 192.168.7.128.
6. Sledeća vrednost u nizu posle 128 je 192. Broadcast = 192 − 1 = 191 → Broadcast adresa: 192.168.7.191.
7. Prvi host: 192.168.7.129. Poslednji host: 192.168.7.190.
8. Broj upotrebljivih hostova: 2⁶−2 = 62 (jer je preostalo 6 host bita u /26).

Provera (Tema 12): 191−128=63=64−1 ✓; 128 je deljivo sa 64 (128=2×64) ✓; 140 se nalazi između 128 i 191 ✓.

Primer 2 – FLSM: podela mreže na jednake podmreže

Scenario: Firma ima mrežu 172.16.32.0/24 i pet identičnih poslovnica, svakoj su potrebne do 25 host adresa. Podelite mrežu FLSM metodom.

Korak po korak:

1. Potrebno je bar 5 podmreža → najbliži stepen dvojke ≥ 5 je 2³=8 → potrebno je pozajmiti 3 bita.
2. Novi prefiks: /24 + 3 = /27.
3. Preostalo host bita: 8−3=5 → broj hostova po podmreži = 2⁵−2 = 30 (dovoljno za potrebnih 25).
4. Veličina bloka (metoda blokova na /27) = 256−224 = 32.
5. Osam dostupnih podmreža (koristimo prvih pet za pet poslovnica):

Preostale tri podmreže (172.16.32.160/27, .192/27, .224/27) ostaju slobodne za budući rast.

Primer 3 – VLSM: dizajn za tri odeljenja različite veličine

Scenario: Firma ima mrežu 10.20.0.0/24. Odeljenje Prodaja treba 100 hostova, odeljenje Magacin treba 25 hostova, i postoji jedan WAN link (2 hosta) ka udaljenoj poslovnici. Isprojektujte VLSM šemu.

Korak po korak:

1. Sortiranje po veličini (od najvećeg): Prodaja (100), Magacin (25), WAN link (2).
2. Prodaja (100 hostova): najmanji blok koji pokriva 100 hostova je 2⁷=128 (2⁷−2=126≥100) → prefiks /25. Dodeljuje se prvi dostupan blok: 10.20.0.0/25 (network=.0, broadcast=.127, hostovi .1–.126).
3. Magacin (25 hostova): najmanji blok koji pokriva 25 hostova je 2⁵=32 (2⁵−2=30≥25) → prefiks /27. Sledeći slobodan, poravnat blok posle .127 je 10.20.0.128/27 (network=.128, broadcast=.159, hostovi .129–.158).
4. WAN link (2 hosta): najmanji blok koji pokriva 2 hosta je 2²=4 (2²−2=2) → prefiks /30. Sledeći slobodan blok posle .159 je 10.20.0.160/30 (network=.160, broadcast=.163, hostovi .161–.162).

Rezime VLSM tabele:

Preostali prostor (10.20.0.164 pa nadalje, do .255) ostaje slobodan za budući rast — dovoljno za još nekoliko manjih podmreža ako firma naraste.

Realni poslovni scenario – Analiza postojeće mreže bez dokumentacije

Marko, novi mrežni tehničar, nasleđuje mrežu bez ikakve postojeće dokumentacije. Na jednom ruteru pronalazi konfigurisan interfejs sa adresom 192.168.4.94/28. Da bi razumeo mrežu koju je nasledio, primenjuje naučene tehnike:

1. Metodom blokova (/28 → blok 16, niz 0,16,32,48,64,80,96): 94 je između 80 i 96, dakle network = 192.168.4.80, broadcast = 192.168.4.95.
2. Opseg hostova: 192.168.4.81 do 192.168.4.94 — Marko primećuje da ruter koristi POSLEDNJU validnu adresu u opsegu (.94), što je neuobičajena, ali ne i pogrešna konvencija (obično se .1 koristi za gateway, ali ne postoji tehničko pravilo koje to zahteva).
3. Marko zaključuje da je ova mreža verovatno deo veće VLSM šeme (jer /28 sa samo 14 hostova ukazuje na malu, namensku podmrežu — možda serversku ili WAN vezu) i nastavlja da istražuje susedne adrese na drugim interfejsima kako bi rekonstruisao celu šemu i napokon je dokumentovao (Modul 23).

Ovaj scenario pokazuje kako se subnetting znanje svakodnevno koristi ne samo za PLANIRANJE novih mreža, već i za RAZUMEVANJE postojećih, nedokumentovanih mreža — vrlo česta situacija sa kojom se IT tehničari i administratori susreću kada preuzimaju posao od prethodnika.