Početna › Rutiranje › Praktični primeri
💾

Praktični primeri – Modul 11 – Rutiranje

Primer 1 – Osnovna statička ruta preko next-hop adrese

Scenario: Dva rutera (R1, R2) su povezana serijskim linkom preko mreže 10.0.0.0/30. R1 ima lokalnu mrežu 192.168.10.0/24, R2 ima lokalnu mrežu 192.168.20.0/24. Potrebno je omogućiti komunikaciju između te dve mreže.

Korak po korak:

R1(config)#ip route 192.168.20.0 255.255.255.0 10.0.0.2
R2(config)#ip route 192.168.10.0 255.255.255.0 10.0.0.1

Provera:

R1#show ip route static

Očekivani deo izlaza:

S    192.168.20.0/24 [1/0] via 10.0.0.2

Objašnjenje rezultata: Broj [1/0] u zagradi pokazuje administrativnu udaljenost (1, standardna za statičku rutu) i metriku (0, statičke rute nemaju stvarnu metriku). Ruta je unesena na OBA rutera (Tema 13) — bez rute na R2 nazad ka R1, ping bi stigao do R2, ali se odgovor nikad ne bi vratio.

Primer 2 – Podrazumevana ruta ka internetu

Scenario: R1 je edge ruter firme, povezan sa ISP ruterom preko interfejsa Serial0/0/0 (next-hop 203.0.113.1). Potrebno je da sav saobraćaj ka nepoznatim (internet) mrežama automatski ide preko ovog linka.

Korak po korak:

R1(config)#ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 203.0.113.1

Provera:

R1#show ip route

Očekivani deo izlaza:

Gateway of last resort is 203.0.113.1 to network 0.0.0.0

S*   0.0.0.0/0 [1/0] via 203.0.113.1

Objašnjenje rezultata: Zvezdica pored S* označava da je ovo ruta koja se koristi kao „gateway of last resort" (Tema 6). Bez ove rute, svaki pokušaj pristupa internetu sa unutrašnje mreže bi rezultovao ICMP „Destination Unreachable" porukom, iako su sve interne statičke rute ispravne.

Primer 3 – Administrativna udaljenost i floating static ruta

Scenario: R1 ima primarnu OSPF rutu (AD 110, konfigurisanu u budućem modulu) ka mreži 192.168.30.0/24 preko brze veze, i potrebno je dodati rezervnu statičku rutu preko sporije backup veze koja se aktivira samo ako OSPF ruta nestane.

Korak po korak:

R1(config)#ip route 192.168.30.0 255.255.255.0 10.0.0.10 200

Provera (dok je OSPF ruta aktivna):

R1#show ip route 192.168.30.0

Očekivani deo izlaza:

Routing entry for 192.168.30.0/24
  Known via "ospf 1", distance 110, metric 20

Objašnjenje rezultata: Iako je floating static ruta konfigurisana (vidljiva u show running-config), routing tabela pokazuje da je aktivna ruta i dalje OSPF (AD 110), jer je 110 < 200. Floating static ruta ostaje „u pripravnosti" i automatski postaje aktivna tek ako OSPF ruta nestane iz tabele (Tema 8).

Primer 4 – Dijagnostika nedostajuće rute pomoću traceroute-a

Scenario: Zaposleni u mreži 192.168.10.0/24 prijavljuje da ne može da pristupi serveru u mreži 192.168.30.0/24, iako je pristup mreži 192.168.20.0/24 ispravan.

Korak po korak dijagnostike:

  1. Sa PC-a u 192.168.10.0/24: tracert 192.168.30.10 (Windows) ili traceroute 192.168.30.10 (Linux/mrežni uređaj).
  2. Izlaz pokazuje da paket uspešno prolazi kroz R1 i R2, ali se zaustavlja (tri zvezdice * * *) na R2.
  3. Na R2: show ip route 192.168.30.0 — komanda pokazuje da ruta ne postoji („% Network not in table" ili sličan izlaz).
  4. Zaključak: nedostaje statička (ili dinamička) ruta na R2 ka mreži 192.168.30.0/24.
  5. Rešenje: R2(config)#ip route 192.168.30.0 255.255.255.0 <next-hop ka R3>.

Objašnjenje rezultata: Traceroute precizno lokalizuje na kom tačno skoku putanja prestaje da napreduje (Tema 13), umesto da tehničar nagađa gde je problem proverom svakog uređaja pojedinačno. Ovo je standardni prvi korak kod svake žalbe tipa „ne mogu da pristupim X".

Primer 5 – Statičko IPv6 rutiranje

Scenario: R1 i R2 su povezani linkom sa IPv6 prefiksom 2001:db8:1::/64. R1 ima lokalnu IPv6 mrežu 2001:db8:10::/64, R2 ima 2001:db8:20::/64.

Korak po korak:

R1(config)#ipv6 unicast-routing
R1(config)#ipv6 route 2001:db8:20::/64 2001:db8:1::2
R2(config)#ipv6 unicast-routing
R2(config)#ipv6 route 2001:db8:10::/64 2001:db8:1::1

Provera:

R1#show ipv6 route static

Očekivani deo izlaza:

S   2001:db8:20::/64 [1/0]
     via 2001:db8:1::2

Objašnjenje rezultata: Sintaksa i logika su identične IPv4 statičkom rutiranju (Primer 1), uz dve razlike: obavezna globalna komanda ipv6 unicast-routing (Tema 12) i CIDR notacija prefiksa umesto odvojene maske. Bez ipv6 unicast-routing, ruta bi bila prihvaćena u konfiguraciji, ali se IPv6 saobraćaj ne bi rutirao.

Realni poslovni scenario – Projektovanje rutiranja za dve nove poslovnice

Firma „Prima Trejd d.o.o." otvara dve nove poslovnice povezane sa centralom preko zasebnih WAN veza (bez direktne veze između same dve poslovnice). Topologija: Centrala (R-Centrala, mreža 192.168.1.0/24) — Poslovnica A (R-A, mreža 192.168.2.0/24) — Poslovnica B (R-B, mreža 192.168.3.0/24), gde su R-A i R-B povezani samo sa R-Centrala (zvezdasta WAN topologija).

  1. Mrežni inženjer prvo konfiguriše IP adrese na svim WAN i LAN interfejsima i proverava directly connected/local rute (Tema 3) na sva tri rutera pomoću show ip route.
  2. Na R-Centrala se dodaju dve statičke rute: ip route 192.168.2.0 255.255.255.0 <next-hop ka R-A> i ip route 192.168.3.0 255.255.255.0 <next-hop ka R-B>.
  3. Na R-A i R-B se dodaje samo po JEDNA statička ruta svakom — pošto obe poslovnice imaju samo jedan izlaz (ka Centrali), umesto da se ručno unosi ruta za svaku pojedinačnu udaljenu mrežu, koristi se default ruta (Tema 6): ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 <next-hop ka R-Centrala> na oba rutera poslovnica.
  4. Ovaj dizajn iskorišćava koncept iz Teme 6 — pošto poslovnice imaju samo jedan mogući izlaz (stub mreže), default ruta pokriva sav saobraćaj, uključujući i budući saobraćaj ka mreži koje inženjer možda doda kasnije u centrali, bez potrebe za izmenom konfiguracije poslovnica.
  5. Inženjer testira komunikaciju: ping sa PC-a u Poslovnici A ka PC-u u Poslovnici B. Pošto R-Centrala ima eksplicitne rute i ka A i ka B, saobraćaj uspešno prolazi kroz nju kao tranzitnu tačku, iako A i B nemaju direktnu vezu niti eksplicitno znaju jedan za drugog (samo za svoju default rutu ka Centrali).
  6. Konačna provera: traceroute sa PC-a u Poslovnici A ka PC-u u Poslovnici B potvrđuje putanju kroz tačno dva skoka (R-A → R-Centrala → R-B), a show ip route na sva tri rutera se koristi kao dokumentacija završnog stanja mreže.

Ovaj scenario pokazuje praktičnu primenu razlike između specifičnih statičkih ruta (na centralnom ruteru, koji mora znati tačan put ka svakoj poslovnici) i default rute (na stub ruterima poslovnica, gde je jedan izlaz dovoljan za sav saobraćaj) — tipičan dizajn obrazac malih poslovnih WAN mreža.