Početna › Rutiranje › Zadaci za samostalan rad
💾

Zadaci za samostalan rad – Modul 11 – Rutiranje

Rešenja se nalaze u /resenja/modul-11/05-zadaci-resenja.md — pokušajte da rešite zadatke samostalno pre nego što pogledate rešenja.

Nivo: Početni

Zadatak 1. Objasnite svojim rečima zašto je ruteru potrebna routing tabela, a svič-u nije, da bi prosledio saobraćaj ka odredištu.

Zadatak 2. Ruter ima interfejs GigabitEthernet0/0 sa IP adresom 192.168.5.1/24, u stanju up/up. Koje dve vrste ruta (kod i tačan sadržaj) se automatski pojavljuju u routing tabeli za taj interfejs?

Zadatak 3. Objasnite svojim rečima razliku između next-hop adrese i exit interface-a prilikom konfiguracije statičke rute.

Nivo: Srednji

Zadatak 4. Napišite tačnu komandu koja dodaje statičku rutu ka mreži 172.16.5.0/24 preko next-hop adrese 10.1.1.2.

Zadatak 5. Napišite tačnu komandu koja postavlja podrazumevanu (default) rutu preko izlaznog interfejsa Serial0/1/0.

Zadatak 6. Ruter ima i statičku rutu i OSPF rutu ka istoj mreži 192.168.50.0/24. Koja će biti aktivna u routing tabeli sa podrazumevanim AD vrednostima, i zašto?

Zadatak 7. Objasnite šta se dešava sa floating static rutom čija je AD vrednost postavljena na 5, dok primarna statička ruta ka istoj mreži ima AD 1 (podrazumevano). Da li će floating ruta ikada postati aktivna u ovom scenariju? Zašto?

Zadatak 8. Objasnite razliku između administrativne udaljenosti i metrike jednom rečenicom za svaki pojam.

Nivo: Napredni

Zadatak 9. Data je routing tabela sa rutama: 10.0.0.0/8, 10.5.0.0/16, 10.5.5.0/24 i podrazumevanom rutom 0.0.0.0/0. Za odredišnu adresu 10.5.5.100, koju rutu ruter bira? Objasnite koristeći princip longest prefix match.

Zadatak 10. Napišite kompletnu konfiguraciju (uključujući ipv6 unicast-routing) potrebnu da ruter statički rutira ka IPv6 mreži 2001:db8:99::/64 preko next-hop adrese 2001:db8:1::5.

Zadatak 11. Objasnite zašto multilayer svič mora imati uključenu komandu ip routing da bi rutirao između VLAN-ova, iako SVI interfejsi već imaju konfigurisane IP adrese.

Zadatak 12. Dat je scenario: kancelarija ima samo jedan izlaz ka centrali (stub mreža). Objasnite prednost korišćenja default rute umesto pojedinačnih statičkih ruta za svaku udaljenu mrežu u centrali.

Praktičan zadatak u Packet Traceru

Zadatak 13. Proširite laboratorijsku vežbu ovog modula dodavanjem četvrtog rutera (R4) povezanog na R1 preko nove WAN veze, sa sopstvenom LAN mrežom i PC4. Konfigurišite statičke rute tako da svi PC-jevi (PC1-PC4) mogu međusobno da komuniciraju, i dokumentujte kompletnu routing tabelu svakog rutera.

Zadatak zasnovan na izlazu komande

Zadatak 14. Dat je sledeći (skraćen) izlaz show ip route na ruteru R1:

Gateway of last resort is 203.0.113.1 to network 0.0.0.0

C    192.168.1.0/24 is directly connected, GigabitEthernet0/0
L    192.168.1.1/32 is directly connected, GigabitEthernet0/0
S    192.168.2.0/24 [1/0] via 10.0.0.6
S*   0.0.0.0/0 [1/0] via 203.0.113.1

Na osnovu ovog izlaza odgovorite: (a) koju rutu ruter bira za paket upućen adresi 192.168.2.50, i zašto ne koristi default rutu? (b) koju rutu ruter bira za paket upućen adresi 8.8.8.8 (javna internet adresa)? (c) koji next-hop se koristi za mrežu 192.168.2.0/24?

📖 Prikaži rešenje

Rešenja zadataka za samostalan rad – Modul 11 – Rutiranje

Nivo: Početni

Zadatak 1. Svič radi na Layer 2 i prosleđuje frejmove na osnovu MAC adresa unutar iste mreže (broadcast domena) — sve što mu treba je MAC adresna tabela. Ruter povezuje potpuno različite IP mreže, pa mora da zna, za svaku moguću odredišnu mrežu, kroz koji interfejs/ka kom sledećem uređaju treba poslati paket da bi stigao do cilja — ta informacija se čuva u routing tabeli, koja ne postoji kod sviča jer njemu nije potrebna.

Zadatak 2. Directly connected ruta (kod C), koja predstavlja celu mrežu 192.168.5.0/24 is directly connected, GigabitEthernet0/0, i local ruta (kod L), koja predstavlja tačno tu jednu adresu interfejsa 192.168.5.1/32 is directly connected, GigabitEthernet0/0.

Zadatak 3. Next-hop adresa govori ruteru IP adresu sledećeg uređaja kome treba proslediti paket (ruter zatim sam pronalazi kako da dođe do te adrese preko postojećih directly connected ruta). Exit interface direktno određuje kroz koji fizički (ili logički) interfejs paket izlazi, bez navođenja tačne adrese sledećeg uređaja — praktično na point-to-point linkovima, ali problematično na Ethernet linkovima sa više mogućih uređaja.

Nivo: Srednji

Zadatak 4.

Router(config)#ip route 172.16.5.0 255.255.255.0 10.1.1.2

Zadatak 5.

Router(config)#ip route 0.0.0.0 0.0.0.0 Serial0/1/0

Zadatak 6. Aktivna će biti statička ruta, jer statička ruta ima podrazumevanu administrativnu udaljenost 1, dok OSPF ima 110 — niža AD znači veće poverenje, pa ruter uvek bira rutu sa nižom AD kada postoji više izvora ka istoj mreži.

Zadatak 7. Pošto je AD 5 veća od AD primarne statičke rute (1), floating ruta ostaje neaktivna (u pripravnosti) sve dok god primarna ruta sa AD 1 postoji u tabeli — ovo je upravo očekivano, ispravno ponašanje floating static rute: ona postaje aktivna tek ako primarna ruta (niža AD) nestane, npr. usled kvara linka na koji se oslanja.

Zadatak 8. Administrativna udaljenost bira između različitih IZVORA/protokola ruta ka istoj mreži (npr. statička naspram OSPF). Metrika bira između više ruta ka istoj mreži unutar ISTOG protokola (npr. dve OSPF rute različite cene).

Nivo: Napredni

Zadatak 9. Ruter bira 10.5.5.0/24, jer je to ruta sa najdužim (najspecifičnijim) prefiksom koji odgovara odredišnoj adresi 10.5.5.100 — longest prefix match uvek daje prednost preciznijem poklapanju nad opštijim (10.5.0.0/16, pa 10.0.0.0/8), bez obzira na administrativnu udaljenost ili redosled unosa.

Zadatak 10.

Router(config)#ipv6 unicast-routing
Router(config)#ipv6 route 2001:db8:99::/64 2001:db8:1::5

Zadatak 11. SVI interfejs sa IP adresom omogućava samo da svič ima adresu na tom VLAN-u (npr. za upravljanje ili kao gateway u smislu adrese), ali sama IP adresa ne aktivira mehanizam prosleđivanja paketa IZMEĐU različitih VLAN-ova/SVI interfejsa. Komanda ip routing globalno uključuje Layer 3 funkciju rutiranja na svič-u — bez nje, svič se ponaša isključivo kao Layer 2 uređaj čak i ako svaki VLAN ima svoj SVI sa IP adresom.

Zadatak 12. Umesto da administrator ručno unosi posebnu statičku rutu za svaku pojedinačnu udaljenu mrežu u centrali (što zahteva izmenu konfiguracije kancelarije svaki put kada se doda nova mreža u centrali), jedna default ruta (0.0.0.0/0) automatski pokriva sav saobraćaj ka bilo kojoj mreži koja nije lokalna za kancelariju — pošto kancelarija ima samo jedan mogući izlaz, nema rizika da default ruta pogrešno preusmeri saobraćaj koji bi trebalo da ide nekim drugim putem.

Praktičan zadatak u Packet Traceru

Zadatak 13. Nakon dodavanja R4 (povezanog na R1 preko nove WAN mreže, sa sopstvenom LAN mrežom i PC4), potrebne statičke rute: na R1 ruta ka LAN mreži R4 (next-hop ka R4) i ruta ka LAN mrežama R2 i dalje (već postojeće iz laboratorijske vežbe); na R4 minimalno default ruta ka R1 (stub topologija); na R2 dodatna statička ruta ka LAN mreži R4 preko R1 kao next-hop-a (tranzitna ruta, jer R2 nije direktno povezan sa R4). Kompletna routing tabela svakog rutera treba da sadrži directly connected/local rute za sopstvene interfejse plus statičke rute ka svim udaljenim mrežama koje nisu direktno povezane.

Zadatak zasnovan na izlazu komande

Zadatak 14. (a) Ruter bira S 192.168.2.0/24 [1/0] via 10.0.0.6 — iako i default ruta (0.0.0.0/0) tehnički „pokriva" svaku adresu uključujući 192.168.2.50, longest prefix match uvek bira specifičniju rutu (/24 je duži prefiks od /0). (b) Za adresu 8.8.8.8, nijedna specifičnija ruta ne postoji u tabeli, pa ruter koristi S* 0.0.0.0/0 via 203.0.113.1 (default rutu, „gateway of last resort"). (c) Next-hop za mrežu 192.168.2.0/24 je 10.0.0.6.