Rešenja zadataka za samostalan rad – Modul 10 – STP i redundansa

Nivo: Početni

Zadatak 1. Bez STP-a, svič ne razume da su dva porta zapravo dva puta ka istom susedu — kada stigne broadcast ili nepoznat unicast frejm, on se floduje na sve portove osim ulaznog, uključujući oba redundantna linka. Frejm putuje kroz jedan link, stiže na drugi svič, ponovo se floduje nazad kroz drugi link, i tako beskonačno kruži, bez ikakvog mehanizma (kao što je TTL kod IP paketa) koji bi ga zaustavio.

Zadatak 2. Dve vidljive posledice: (1) sve LED diode na portovima sviča besomučno trepere iako nema neuobičajene korisničke aktivnosti; (2) masovni, istovremeni prekid mrežne veze za sve korisnike povezane na taj svič (ili segment mreže), umesto postepenog ili pojedinačnog ispada.

Zadatak 3. BPDU (Bridge Protocol Data Unit) je kontrolna poruka koju svičevi razmenjuju da bi se dogovorili o STP topologiji — nosi podatke o tome koji svič pošiljalac smatra root bridge-om, koliki je njegov Path Cost do njega, i identifikator samog pošiljaoca. Podrazumevano se šalje na svakih 2 sekunde (Hello Timer).

Nivo: Srednji

Zadatak 4. SW2 postaje root bridge. Bridge ID se prvo poredi po Priority vrednosti — SW2 ima najnižu Priority (28672), niža od podrazumevane 32768 koju imaju SW1 i SW3. Pošto SW2 ima jasno najnižu Priority, MAC adresa se uopšte ne mora koristiti kao tie-breaker (ona bi bila potrebna samo da su SW1 i SW3 imali istu, najnižu Priority — tada bi SW3 sa MAC 0000.0000.0000 pobedio nad SW1 zbog niže MAC adrese, ali to ovde nije slučaj jer SW2 već ima nižu Priority od obojice).

Zadatak 5.

SW-Core(config)#spanning-tree vlan 1 root primary

IOS automatski proverava trenutnu Priority vrednost root bridge-a u toj VLAN domeni i postavlja Priority ovog sviča na dovoljno nisku vrednost (tipično 24576, ili niže u koracima od 4096 ako je potrebno) da garantuje da ovaj svič pobedi izbor za root bridge.

Zadatak 6. Root port je port na ne-root svič-u sa najnižim Path Cost-om ka root bridge-u (ulazni "put ka gore"). Designated port je port koji je izabran da aktivno prosleđuje saobraćaj za dati mrežni segment (ka "dole", ka susedima ili krajnjim uređajima na tom segmentu).

Zadatak 7. Root bridge ima Path Cost 0 do samog sebe, pa je automatski designated na svakom svom segmentu — nema potrebe da bira root port (jer je on sam referentna tačka), niti ijedan njegov port može izgubiti "takmičenje" za designated ulogu na sopstvenom segmentu, jer nijedan drugi svič ne može imati nižu cenu do root bridge-a od samog root bridge-a (čija je cena 0).

Nivo: Napredni

Zadatak 8.

Switch(config)#interface fastEthernet 0/8
Switch(config-if)#switchport mode access
Switch(config-if)#spanning-tree portfast
Switch(config-if)#spanning-tree bpduguard enable

Ova kombinacija se ne sme primeniti na trunk portu jer trunk portovi po definiciji vode ka drugim svičevima (ili uređajima koji šalju BPDU poruke kao deo normalnog rada) — PortFast bi preskočio bezbednosnu STP proveru na tom portu, a BPDU Guard bi odmah ugasio taj legitiman međusvič port čim primi prvi (sasvim očekivan) BPDU, prekidajući vezu koja treba da postoji.

Zadatak 9. Klasičan STP (802.1D) konvergira za oko 30-50 sekundi (Listening 15s + Learning 15s, plus eventualno čekanje na Max Age tajmer od 20s). RSTP (802.1w) konvergira za red veličine sekundi, zahvaljujući aktivnoj proposal/agreement razmeni između suseda umesto pasivnog čekanja na isticanje tajmera. Komanda za uključivanje RSTP-a (Rapid PVST+) na Cisco IOS: spanning-tree mode rapid-pvst.

Zadatak 10. (a) Ostaviti STP da blokira jedan kabl — prednost: jednostavnija konfiguracija, ne zahteva da oba porta na oba sviča budu identično podešena niti da fizički pripadaju istom EtherChannel razumevanju; radi "od kutije" bez dodatne konfiguracije. (b) Konfigurisati EtherChannel — prednost: koristi se puna kombinovana propusnost oba linka istovremeno (nijedan link nije neiskorišćen u stanju Blocking), uz zadržavanje redundanse unutar same grupe.

Zadatak 11.

Switch(config)#interface range gigabitEthernet 0/1 - 2
Switch(config-if-range)#channel-group 1 mode active

Praktičan zadatak u Packet Traceru

Zadatak 12. Nakon dodavanja SW4 (povezanog i na SW2-Dist i na SW3-Access), topologija dobija dodatnu petlju/segment. RSTP dodeljuje SW4 jedan root port (ka onom od dva sviča koji ima niži Path Cost do root bridge-a, verovatno SW2-Dist ako je bliže SW1-Core) i jedan alternate port (ka drugom, sa višim Path Cost-om ili izgubljenim tie-breaker-om). Test kvara bilo koje veze i dalje treba da pokaže da mreža ostaje povezana — SW4 ima dva puta ka ostatku mreže, pa gubitak jednog aktivira drugi.

Zadatak zasnovan na izlazu komande

Zadatak 13. (a) Da, SW3 je root bridge samo ako je njegova sopstvena Bridge ID adresa (AAAA.AAAA.AAAA) ista kao "Address" u polju Root ID — ali pošto izlaz ne prikazuje eksplicitno tekst "This bridge is the root", a i dalje ima port sa ulogom "Root" (Gi0/2), zaključujemo da SW3 NIJE root bridge (root bridge nikada nema port sa ulogom Root — ima samo Designated portove). (b) SW3 koristi Gi0/2 (uloga Root, stanje FWD) kao svoj put ka root bridge-u. (c) Ako Gi0/2 otkaže, port Gi0/3 (trenutno Alternate/Blocking) preuzima ulogu root porta i prelazi u Forwarding.