Rešenja zadataka za samostalan rad – Modul 13 – DHCP, DNS, NAT i mrežni servisi

Nivo: Početni

Zadatak 1. Discover — klijent šalje broadcast tražeći bilo koji DHCP server. Offer — server(i) nude konkretnu adresu. Request — klijent bira jednu ponudu i broadcast-uje potvrdu izbora. Acknowledge — izabrani server zvanično dodeljuje adresu na određeno lease vreme.

Zadatak 2. DHCPDISCOVER je broadcast jer klijent u tom trenutku još ne zna adresu nijednog DHCP servera na mreži. DHCPREQUEST je takođe broadcast kako bi svi DHCP serveri koji su eventualno ponudili adresu (DHCPOFFER) saznali da li je njihova ponuda prihvaćena, i da mogu da oslobode ponuđenu adresu ako klijent bira drugog servera.

Zadatak 3. A zapis mapira ime u IPv4 adresu; AAAA zapis mapira ime u IPv6 adresu. Oba imaju istu svrhu (prevod imena u adresu), razlikuju se samo po verziji IP protokola koju predstavljaju.

Zadatak 4. NAT rešava nedostatak dovoljnog broja javnih IPv4 adresa, omogućavajući da više uređaja sa privatnim (RFC 1918) adresama deli manji broj (ili samo jednu) javnih adresa na izlazu ka internetu.

Nivo: Srednji

Zadatak 5.

Router(config)#ip dhcp excluded-address 172.16.5.1 172.16.5.9
Router(config)#ip dhcp pool MOJ-POOL
Router(dhcp-config)#network 172.16.5.0 255.255.255.0
Router(dhcp-config)#default-router 172.16.5.1
Router(dhcp-config)#dns-server 172.16.5.10

Zadatak 6. ip helper-address samo prosleđuje (relay-uje) DHCP zahtev kao unicast ka centralnom serveru — ne kreira sam po sebi nikakav opseg adresa. Centralni DHCP server i dalje mora imati poseban ip dhcp pool sa network naredbom koja odgovara tačno toj udaljenoj mreži, jer bez njega server ne zna iz kog opsega treba da dodeli adresu za zahtev koji je stigao (posredno) sa te mreže.

Zadatak 7. DNS resolver prvo naiđe na CNAME zapis „podrska.firma.rs → server2.firma.rs" — ovo mu govori da pravo (kanonsko) ime na koje treba tražiti adresu jeste „server2.firma.rs", ne „podrska.firma.rs" direktno. Zatim resolver traži A zapis za „server2.firma.rs", pronalazi 203.0.113.20, i tu adresu vraća kao konačan odgovor za originalni upit „podrska.firma.rs".

Zadatak 8. Kod rekurzivnog upita, server kome se klijent obraća preuzima odgovornost da sam pronađe konačan odgovor, kontaktirajući po potrebi ostale servere u hijerarhiji, i klijentu vraća samo gotov, konačan odgovor. Kod iterativnog upita, server vraća najbolju informaciju koju ima (često „ne znam, pitaj ovog servera dalje"), a onaj ko postavlja upit sam nastavlja lanac pitanja. Tipično: klijentski uređaj postavlja rekurzivni upit svom lokalnom/ISP resolveru; taj resolver dalje najčešće iterativno komunicira sa serverima u DNS hijerarhiji.

Zadatak 9.

Router(config)#ip nat inside source static 10.1.1.50 198.51.100.5

Zadatak 10. PAT omogućava da hiljade internih uređaja dele jednu jedinu javnu adresu istovremeno, razlikujući saobraćaj po broju porta (do ~65 536 istovremenih sesija po adresi), dok dynamic NAT i dalje zahteva odnos jedan-na-jedan (jedna privatna adresa zauzima tačno jednu javnu adresu iz pool-a u datom trenutku) — za obične korisničke uređaje kojima nije potreban dolazni pristup spolja, PAT postiže mnogo veću uštedu ograničenog broja javnih adresa uz identičnu funkcionalnost izlaznog pristupa internetu.

Nivo: Napredni

Zadatak 11. Inside local: 192.168.5.20:2048 (privatna adresa internog uređaja). Inside global: 203.0.113.5:2048 (javna adresa koja predstavlja taj interni uređaj spolja). Outside global: 93.184.216.34:80 (stvarna javna adresa spoljnog servera). Outside local: 93.184.216.34:80 (u ovom jednostavnom scenariju identično outside global, jer se spoljna adresa ne prevodi).

Zadatak 12. Bez NTP sinhronizacije, satovi različitih uređaja mogu odstupati jedan od drugog (drift) za sekunde ili minute. Kada se Syslog poruke sa više uređaja moraju hronološki poređati radi rekonstrukcije incidenta (npr. „šta se prvo desilo — kvar na svič-u ili na ruteru"), netačni/neusklađeni timestamp-ovi čine takvu rekonstrukciju nepouzdanom ili potpuno pogrešnom.

Zadatak 13. Syslog radi po push principu — uređaj sam šalje poruku serveru čim se desi događaj, bez čekanja da ga neko pita. SNMP prevashodno radi po pull principu — centralni sistem (NMS) aktivno upituje (GET) uređaje o njihovom stanju. Izuzetak kod SNMP-a je trap poruka, koju uređaj sam proaktivno šalje (push, slično Syslog-u) kada se desi značajan/hitan događaj, ne čekajući sledeći redovni upit.

Zadatak 14. TFTP (bez autentifikacije i enkripcije, najmanje bezbedan) < FTP (ima autentifikaciju, ali podaci i kredencijali putuju u čistom tekstu) < SFTP (autentifikacija i puna enkripcija preko SSH sesije, najbezbedniji). Svaki sledeći protokol u nizu dodaje sloj zaštite koji prethodni nema.

Praktičan zadatak u Packet Traceru

Zadatak 15. Novi LAN3 (192.168.30.0/24) direktno na R1 zahteva: dodatni interfejs na R1 označen ip nat inside, novi ip dhcp excluded-address i ip dhcp pool za 192.168.30.0/24 (sa istim dns-server 192.168.10.5), i dodatak access-list 1 permit 192.168.30.0 0.0.0.255 da bi PAT konfiguracija (ip nat inside source list 1 interface GigabitEthernet0/2 overload) obuhvatila i tu mrežu. Nakon toga, PC3 dobija adresu putem DHCP-a, uspešno razrešava „www.firma.local" preko istog DNS servera, i njegov saobraćaj ka 8.8.8.8 dobija istu inside global adresu (203.0.113.2) kao PC1 i PC2, razlikujući se po broju porta u show ip nat translations.

Zadatak zasnovan na izlazu komande

Zadatak 16. (a) Dva uređaja su trenutno dobila adresu putem DHCP-a (192.168.1.10 i 192.168.1.11). (b) Ne, ovo nije greška — excluded-address opseg (192.168.1.1-192.168.1.9) je namerno isključen iz DHCP dodele, pa je sasvim očekivano da prve dodeljene DHCP adrese počinju od .10, prve sledeće slobodne adrese nakon isključenog opsega. (c) Ako uređaji ostanu povezani, oni će pre isteka lease vremena automatski poslati DHCPREQUEST za obnavljanje (renew) iste adrese (obično na oko 50% proteklog vremena leasa); ako je uređaj isključen ili uklonjen sa mreže i lease istekne bez obnavljanja, adresa se vraća u pool i može biti dodeljena drugom uređaju.